ZLATNO ZLATNA

Da bi jedna sportska ekipa postala i ostala šampion nekog takmičenja, potrebna je strpljiva stručna sistematičnost u radu sa sportistima u dužem vremenskom periodu. Svaki detalj sportske pripreme je važan i može da bude presudan u određenom trenutku. Na individualnom nivou, jedan važan psihološki detalj odnosi se na održavanje fokusa na potez koji se neposredno izvodi. To zvuči lako i prirodno, baš kao i šampionska titula, ali sportistima je poznato koliko izazova nosi jednostavno uputstvo ‘‘koncentriši se’’ ili ‘’nemoj da misliš crno’’. U idealno psihičko stanje, kada se fokus pažnje drži tačno tamo gde treba da bude u datom vremenu i prostoru, sportisti mogu da ‘‘upadnu’’ spontano, nošeni dobrim impulsom utakmice. Taj doživljavaj posle opisuju kao neobjašnjiv osećaj da su istovremeno i psihički potpuno apsorbovani u dati potez koji treba da izvedu, tako da ništa sa strane, nikakvo skandiranje publike ili misao sumnje u sebe ne može da se u tome ispreči, ali i da istovremeno, poput glavnog softvera, gospodare situacijom u kojoj se nalaze. Ponoviti apsolutni fokus na potez koji se neposredno izvodi može da se dogodi spontano i u drugim takmičarskim situacijama, ali je preporučljivije sistematsko psihološko treniranje. Na ekipnom nivou, posebno važan psihološki momenat odnosi se na kohezivnost ekipe. Treneri znaju koliki je izazov danas skladno uklopiti pojedince u ekipu. Jer, ekipa nije zbir individualnih kvaliteta, već sasvim nova celina. Zdravorazumska logika nalaže da što su kvalitetniji delovi, trebalo bi i da celina pruži eksponencijalno veći kvalitet. Sportsko iskustvo kaže da to nije uvek ni tako, a ni lako. Ipak, zlatno zlatna ekipa šampiona Evrope otkriva javnosti, ne samo da je kohezija na terenu moguća tako da ‘‘delovi’’ pruže ekipni sportski kvalitet više na terenu, već i značaj tzv. socio-psihološke kohezije ekipe. U eri profesionalizacije sporta na svim nivoima, često se negde zagubi značaj međuljudskog odnosa između sportista. Mogu sportisti da pruže vrhunske partije na terenu i kada se ‘‘ne vole’’, ali zajedničko skladno provedeno vreme van terena, može da doda bar milligram kvaliteta ekipi kada je na terenu. I da to prevagne kada je najpotrebnije. Taj momenat psihološke kohezije stereotipno se smatra da je posebno ‘‘komplikovan’’ u ženskim ekipama. Zlatno zlatna ekipa šampiona ili šampionki Evrope, kako vam drago, pokazuje da nema stereotipa ni u tom smislu. Sportska ekipa nema ni pol, ni rod. To je celina, koja mora i može da bude više od zbira pojedinaca koji je čine. Stvar je vremena i stručnog rada da se ekipa u što postojanijem sastavu dugoročno gradi i usklađuje. Ne samo u sferi sportskog, nego i psihološkog povezivanja.