BOLJI OD SEBE ILI OD DRUGIH?

Takmičenje između sportista ili ekipa, suštinska je odlika svakog sporta, ali nadmetanje ‘’ko je bolji’’ može na mnogo načina da se pojavi i između sportista koji su ‘’na istoj strani’’. Težnja da se bude ispred svojih saigrača u timu ili kolega u klubu, može da ima pozitivnu razvojnu dimenziju za svakog sportistu. Ako je potrebno ostvariti određeni individualni rezultat, koji mora biti bolji ako je konkurencija unutar kluba kvalitetnija, pojedinac će biti podstaknut da više radi na razvijanju svojih sportskih potencijala, kako bi on bio taj prvi među jednakima, koji će otići na željeno takmičenje. U okviru sportskih timova, nadmetanje između članova ekipe koji pretenduju na istu poziciju na terenu takođe može da podstakne veće i hrabrije lično zalaganje. Međutim, u takvim situacijama, fokus se vrlo lako pomeri sa sebe samog na drugog pojedinca koji je ta ‘’preteća’’ prepreka ka ostvarenju svojih ličnih aspiracija. Sportisti, svih starosnih kategorija, mogu da zapadnu u preispitivanje ‘’realnih’’ kvaliteta rivala u svom klubu, da bi ukoliko je taj drugi u datom trenutku objektivno sportski kvalitetniji, automatski došlo i do snižavanja ličnog samopouzdanja i sportskog samopoštovanja. Sportista u tom premeravanju sebe u odnosu na drugog, može da inicira negativan začarani krug, u kojem se opažanje drugog, snižavanje samopouzdanja, pad motivacije i negativno samoopažanje neprekidno smenjuju i sa svakim narednim krugom uvećavaju. Ako bi taj začarani krug postao spirala koja vodi ka dnu, sportista bi došao u situaciju koja je psihološki veoma nepovoljna za pozitivno samopoimanje i sportsko samopouzdanje. Sportistima se u takvim situacijama često savetuje da ‘’gledaju samo sebe’’, što nije nimalo jednostavno, jer već deca od pet godina počinju da se upoređuju sa vršnjacima. Kako se onda izdići sa tog dna i preokrenuti tu negativnu začaranu krug-spiralu u svoju korist?! U svim sportskim situacijama fokus uvek treba da bude samom sebi i na sopstvenim naporima. Sportista treba da svaku situaciju takmičenja završi sa ličnim unutrašnjim osećajem da je u datoj situaciji pod datim okolnostima dao sve od sebe, kao i da se sa svoje strane za taj takmičarski trenutak maksimalno pripremao u svim aspektima sportske pripreme. Drugi sportisti, saigrači, ‘’saborci’’ iz kluba, protivnici, pa i sportski uzori, treba da budu samo objektivan materijal, čijom analizom se može unaprediti sportski rad na sebi.