O TRČANJU I DRUGIM DEMONIMA

’’Treba više da se krećete’’ ili ’’Odvojite pola sata za fizičku aktivnost’’ česti su saveti stručnjaka u današnje vreme koje zovemo ’’savremeno’’. U sportskoj psihologiji smatra se da je najosnovniji motiv za sport upravo iskonska potreba čoveka za fizičkom aktivnosti i kretanjem. Kako zapravo stoje stvari i da li imamo tih ’’pola sata’’ da odvojimo za fizičko kretanje!? Vrlo često, dobra volja završava se konstatacijom ’’treba da vežbam, ali...’’, pa više surfujemo po internetu i pretrčavamo preko televizijskih kanala, čini nam se da su termini u fitnes centrima neuklopivi u naše svakodnevne obaveze, a personalni treninzi preskupi za običnog čoveka. Međutim, ima jedan potpuno prirodan oblik kretanja koji ništa ne košta – trčanje. Potrebna je samo kritična masa rešenosti da počnete. Kada jednom potrčite, otkrićete svojih pola sata čistog mira i nećete više imati izgovor da preskočite svoj ’’rispekt’’ samom sebi. To je vreme kada u trenutku pretrčite u drugi svet. Istovremeno izađete iz svega što vas pritiska u dnevnoj rutini i ’’ispreskačete’’ svoje svakodnevne teškoće. Kao da letite avionom i posmatrate kopno ’’odozgo’’. Osećaj sličan letenju ili lebdenju. Sve u trenutku dodje sitnije i manje opterećujuće kada promenite perspektivu. Istovemeno ponirete duboko u sebe i svoje suštinsko biće, ali i izlazite iznad i izvan svoje stresogene realnosti. Neka vrsta samoterapije od stresa i nalaženje dubokog unutrašnjeg mira. Kao da istovremeno dok slušate ravnomeran bat svojih koraka i pratite disanje, možete da slušate šum okeana, lebdite negde iznad stratosfere, ili budete u hramu svoje religije. Ishod je isti. Unutrašnji mir. Postajete spokojniji. Možda zvuči kao literarno preterivanje, ali ’’trčači’’ sa stažom znaju o čemu je ovde reč. Oni koji su jednom iskusili opisano nisu više nalazili izgovore da ’’nemaju pola sata za sebe’’. Našli su sebe i uvek imaju pola sata kada je potrebno. Probajte i vi.