Blog

06.10. 2018

SPREMAN ILI NE

SPREMAN ILI NE

Da li se celokupna sportska pripremljenost može ili ne može pretočiti u sportsko izvođenje na takmičenju, zavisi od psihološkog faktora. Ako trenažne aktivnosti i sportsko takmičenje zamislimo kao rezervoare peščanog sata, psihološki faktor bio bi usko grlo, koje omogućava ili sprečava da se akumulirano sportsko znanje i priprema pretoče u situaciju takmičenja. Psihološki faktor značajan za situaciju takmičenja ima dva važna aspekta. Jedan je psihološka pripremljenost, koja je direktna posledica sistematskog psihološkog rada na sebi i psihičkog ’’treninga’’ za takmičenje. Druga stvar je, svest o nivou psihološke spremnosti i trenutnog ličnog kapaciteta da se ta spremnost kontroliše kako bi se na takmičenju pokazali sportski potencijali i sportska pripremljenost. Slikovito rečeno, jedan važan aspekt psihološkog funkcionisanja na takmičenju je da li je sportista svestan da upravo njegova glava pretstavlja ’’usko grlo’’, koje dozvoljava ili koči pokazivanje sportskih kvaliteta na takmičenju, a drugo je da li je dovoljno psihološki trenirao da bi svoju glavu ’’kontrolisao’’ u situaciji takmičenja. Sportisti mogu da imaju svestan uvid u svoje psihološko funkcionisanje, kao i u vlastitu mogućnost/nemogućnost da to svoje funkcionisanje kontrolišu. U prvom slučaju, kada imaju uvid ’’kako im glava radi’’ i mogu da je kontrolišu, ishod takmičenja je predvidiv i za sportistu pozitivan. U drugoj situaciji, kada sportista ima uvid ’’kako glava radi’’, ali takođe i uvid da nije u stanju da je kontroliše, trenutni rezultat na takmičenju neće biti kao što je priželjkivano ili zacrtano, ali uz sistematsku psihološku pripremu, obično se brzo stekne kompetencija da se vlastito psihološko funkcionisanje na takmičenju kontroliše i koristi na dobar način. Sledeće dve okolnosti odnose se na nepostojanje svesnog uvida u sopstveno psihološko funkcionisanje. U jednom slučaju, sportisti intuitivno poimaju da njihovo psihološko funkcionisanje na takmičenju nije idealno, pa onda samouki ili uz pomoć različitih izvora, nastoje da usvoje veštine koje će im pomoći da svoju ’’glavu stave u svoje ruke’’. Takvi pokušaji često su bezuspešni, pa će sportista na pominjanje psiholoških tehnika poput vizualizacije ili relaksacije, reći ’’znam, radio sam to i sam, ali ne pomaže’’. Da bi zaista ’’glavu stavili u svoje ruke’’ nije dovoljno naučiti neke opšte principe i mentalne tehnike instant dostupne svima. Neophodno je prvo upoznati svoju ’’glavu’’ i brižljivo i stručno prilagoditi metode i tehnike sportske psihologije konkretnom sportisti i njegovom psihološkom sklopu. I na kraju, ali nikako na poslednjem mestu, postoje sportisti koji nemaju svestan uvid u svoje psihološko funkcionisanje na takmičenju i ne pokazuju tendenciju da se pozabave radom na sebi. U tom slučaju, ’’usko grlo’’ na peščanom satu postaje, na njihovo iznenadjenje (i često iznenađenje njihovih trenera), nepropusna opna koja blokira ’’pretakanje’’ iz trenažnog u takmičarski ’’rezervoar’’. Zamislite sportsku ekipu sa više takvih pojedinaca i eto haotičnog i nepredvidivog funkcionisanja individualaca i ekipe, koje se ’’eksponencijalno’’ uvećava kako utakmica odmiče.. Samo sistematska, stručno vođena i individualno prilagođena psihološka priprema, smanjuje verovatnoću da se ’’grlo’’ stegne i da sportista ne pokaže sve što je mesecima i godinama akumulirao trenirajući predano iz sata u sat. U tom procesu neophodno je važna bar minimalna početna svest sportiste o tome i spremnost da se psihološki trenira.

Kontaktirajte nas

Mi brinemo o vašoj psihičkoj kondiciji