VIZUALIZACIJA

Ne postoji sportista koji nije sebe zamišljao kako izvodi veštinu pravilno, tečno, savršeno...na treningu i/ili na takmičenju. Zamišljanje pokreta je ključno za proces učenja motornih veština. Sve dok sportista ne može da zamisli kako se neki pokret izvodi, znači da ne može ni da ga reprodukuje u prostoru. Treneri nekada insistiraju na ponavljanju kao reprodukciji pokreta, koji kada nije ispravan svodi se na uvežbavanje greške. Kako je u ovom slučaju prvenstveno reč o mladim sportistima, odgovornost za ispravno vizualizovanje veštine koja se uči, u velikoj meri je na treneru. Trener treba primenom različitih metodičkih postupaka da pomogne sportisti da razvije adekvatnu sliku veštine koju uči, a potom, kada je sigurno da je sportista adekvatno razumeo i zamislio pokret, da se akcenat prenese na ponavaljanje radi uvežbavanja. Sportisti koji primenjuju svoje veštine u situaciji takmičenja, suočavaju se sa narednim izazovom vizualizacije – zamišljanje izvođenja veštine u situaciji takmičenja. Takmičarska situacija nije samo posebna ’’etiketa’’ za situaciju u kojoj se veština izvodi kao u kontekstu treninga. To je poseban psihološki kontekst različit od treninga. Iako je na takmičenju potrebno ’’samo’’ izvesti sve ono što se vežba na treningu, iskustvo sportista i trenera je da to nije tako jednostavno. ’’Filter’’, koji propušta ili blokira da se naučeno na treningu reprodukuje na takmičenju, nalazi se u glavi. Propusnost tog ’’filtera’’ možemo da poboljšamo vežbama vizualizacije. Sportista na mentalnom planu zamišlja i proživljava celu situaciju takmičenja kao da se realno događa, osim što izostaje realno izvođenje pokreta i stvarna situacija takmičenja. Na taj način, kada se nađe na takmičenju, sportista nije ’’prvi’’ put u toj situaciji, jer je ’’proživeo’’ takmičenje nekoliko puta u danima koji su prethodili takmičenju. Iskustvo gotovo nepogrešivo pokazuje da kakva je vizualizacija takmičenja, takvo bude i sportsko izvođenje na takmičenju. Adekvatnim i blagovremenim uvežbavanjem celokupnog izvođenja i pratećeg psihološkog osećaja i doživljaja situacije takmičenja, može da bude ključno za dobar sportski rezultat. Naravno, adekvatna sportska pripremljenost se podrazumeva. O vizualizaciji ima mnogo literature i dostupnih tekstova i sama tehnika je u osnovi jednostavna, kao što je i prikazano u ovom tekstu. Međutim, iskustvo autora ovih redova, govori da ne postoje dve iste vežbe vizualizacije, čak ni za višegodišnje klijente. Uvek se neki novi detalj u kreiranju mentalne slike izvođenja veštine nameće kao ključan za sledeće uspešno nastupanje na takmičenju. ’’Đavo’’ je definitivno uvek u detaljima. I na kraju, da li ste sebe uspeli da ’’vizualizujete’’ na pobedničkom postolju? Da li uspevate da zamislite kako je držati medalju na grudima, slušati himnu, gledati zastavu koja lagano klizi naviše? Ako ste sve prethodno savetovano u tekstu realizovali po redu, pokušajte i sa završnim kadrom na takmičenju. Ako ne vidite sebe na pobedničkom postolju, kako mislite da budete tamo?!